Samojed_mojbff

Samojed – Kompletan vodič za vlasnike ovih neodoljivih pasa

by MojBFF

U svetu pasa, postoji rasa koja zrači posebnim sjajem i šarmom – Samojed. Ovi prelepi psi, sa svojim prepoznatljivim belim krznom i veselim osmehom, nisu samo privlačni spolja, već su i neizmerno veseli i odani čovekovi prijatelji.

Samojedi su kroz istoriju bili verni pratioci nomadskim plemenima sa severa, izvodeći im radne zadatke kao što su vuča sanki i čuvanje stada. Danas, zahvaljujući svojoj veseloj prirodi ovi psi su postali omiljeni ljubimci u mnogim domaćinstvima širom sveta.

U ovom vodiču, istražićemo sve što trebate znati o Samojedima – od njihovog porekla i karakteristika, preko nege i ishrane, do treninga i uobičajenih zdravstvenih problema.

Istorija i poreklo Samojeda

Istorija Samojeda je veoma bogata, sa korenima koji sežu hiljadama godina unazad, do nomadskih naroda Samojeda iz Sibira. Ove autohtone zajednice u velikoj meri su zavisile od svojih pasa za opstanak u surovim arktičkim uslovima. Samojedi su služili za čuvanje irvasa, vuču sanki, čak su i grejali svoje vlasnike tokom ledenih noći spavajući pored njih.

Ova bliska veza između Samojeda i njihovih vlasnika oblikovala je privrženu i lojalnu prirodu ove rase.

poreklo_Samojeda_mojbff

Samojedi su prvobitno dolazili u raznim bojama, uključujući crnu i smeđu, ali vremenom je prepoznatljiva bela dlaka postala najčešća i najpoznatija. Gusta, dvostruka dlaka ove rase ne samo da ih je štitila od hladnoće, već je i stvorila njihov prepoznatljiv izgled. Karakterističan “osmeh” Samojeda, rezultat načina na koji im se usne prirodno uvijaju naviše, verovatno se razvio kao način da se spreči slinjenje i nakupljanje leda oko usta u ekstremno hladnim uslovima.

U 19. veku, Samojedi su postali poznati u Evropi zahvaljujući putovanjima istraživača i putnicima. Naročito su ih popularizovali istraživači poput Roalda Amundsena i Robert Falcon Scott koji su koristili Samojede tokom svojih ekspedicija na Antarktiku Neki Samojedi su doneseni u Englesku kao pokloni, i brzo su postali popularni među britanskom aristokratijom.

Reputacija Samojeda kao vrednog i otpornog psa brzo se širila, pa su ovi psi uskoro počeli da učestvuju u polarnim ekspedicijama. Jedan od najpoznatijih Samojeda, Etah, imao je ključnu ulogu u uspešnoj ekspediciji Roalda Amundsena na Južni pol 1911. godine.

Sposobnost Samojeda, zajedno sa Haskijima i Aljaskim Malamutima, da neumorno rade u teškim uslovima učinila je ove rase nezamenjivim saputnicima istraživača.

Danas, kada veliki broj Samojeda živi u modernim domovima u potpuno drugačijim uslovima, još uvek nose sa sobom deo te arktičke prošlosti. Njihova vesela priroda i odanost čine ih ne samo izvanrednim kućnim ljubimcima, već i živim podsećanjem na njihovu veličanstvenu prošlost i nezaboravnu ulogu u životima ljudi koji su ih prvi otkrili i zavoleli.

Samojed – osnovne karakteristike

Samojed je jedan od najprepoznatljivijih pasa, poznat po svojoj prelepom izgledu i veseloj prirodi. Evo šta čini ovu rasu tako posebnom:

Izgled:
Izgled Samojeda je zaista poseban i lako prepoznatljiv. Ova rasa pasa je poznata po svom elegantnom i gracioznom stavu, a njihova pahuljasta bela dlaka dodaje im dodatnu dozu šarma. Spoljna dlaka je ravna i otporna na vodu, dok je unutrašnja mekana i gusta, pružajući im toplinu.
Krzno im može biti čisto belo ili krem, a u nekim slučajevima, može imati suptilne nijanse sive. Samojedi imaju mišićavo telo sa snažnim okvirima, što ih čini izdržljivim i otpornim na hladnoću.

Veličina:
Odrasli Samojedi su srednje veličine, sa mužjacima koji su obično veći od ženki. Mužjaci teže između 25 i 30 kilograma, dok ženke teže od 16 do 25 kilograma. Visina u grebenu varira od 48 do 60 cm. Njihova kompaktna, ali robusna građa pruža im skladan i graciozan izgled.

Boje:
Najkarakterističnija boja Samojeda je bela, ali su takođe prihvatljive i krem nijanse. Njihovo krzno je gusti pokrivač koji se pojavljuje u različitim nijansama svetle boje, uvek sa bledim i čistim izgledom.

Glava i lice:
Samojedi imaju zaobljenu glavu sa izraženim obrazima i širim nosom. Njihove oči su tamne, u obliku badema, sa izraženim izrazom mudrosti i topline. Karakterističan „osmeh“ dolazi od njihovih usana koje su blago uvijene, dajući im vedar i prijateljski izgled.

Rep:
Rep Samojeda je dug i gust, nošen u visokom luku preko leđa. Ovaj prepoznatljiv rep dodaje dodatnu dozu šarma njihovom izgledu i doprinosi njihovom elegantnom profilu.

Šape:
Šape su jake i kompaktne, sa dobro razvijenim jastučićima koja im pomažu da hodaju po različitim površinama. Nokti su kratki i čvrsti, često u crnoj boji, što doprinosi njihovom urednom izgledu.

Pregled osnovnih karakteristika Samojeda:

SAMOJEDOsobine
PorekloSibir
VisinaOdrasli mužjaci su visoki između 53-60 cm, dok su ženke visoke između 48-56 cm.
TežinaMužjaci teže između 25-32 kg, dok ženke teže između 16-25 kg.
Životni vekSamojedi obično žive između 12 i 14 godina.
DlakaDvostruka dlaka: spoljašnja je duga i ravna, dok je unutrašnja mekana i gusta.
TemperamentVeseli, ljubazni i društveni psi.
Potrebe za vežbomUmerena do visoka; Samojedi zahtevaju redovne fizičke aktivnosti i igre.
TreningInteligentni i brzo uče, ali mogu biti tvrdoglavi. Potrebna je doslednost u obuci.
Nega Redovno četkanje da bi se sprečilo zapetljavanje dlake. Povremeno kupanje.
ZdravljeNisu skloni velikim zdravstvenim problemima, ali mogu imati predispozicije za displaziju kukova i probleme s očima
Osnovne karakteristike Samojeda


Temperament i karakter Samojeda

Samojedi su zaista posebni psi čiji karakter i temperament čine da se ističu među ljubimcima. Ovi veseli i prijateljski raspoloženi psi obožavaju društvo ljudi i stalno traže pažnju i maženje. Samojedi su razigrani psi, često s osmehom na licu koji dolazi od blago uvijenih usana koji odražava njihovu prirodnu radost.

Iako su vrlo prijateljski nastrojeni, Samojedi imaju i prirodno naglašen zaštitnički instinkt. Mogu biti oprezni prema nepoznatim osobama, ali nikada nisu agresivni. Ova njihova zaštitnička priroda pruža osećaj sigurnosti u svakom domu

Pametni su i znatiželjni, brzo uče nove komande i trikove, ali njihova znatiželja može ponekad dovesti do istraživanja i avanturizma. Samojedi trebaju mnogo mentalne stimulacije kako bi se izbegla dosada.

Sve u svemu, Samojedi su ljubazni i veseli psi koji će doneti mnogo radosti i smeha u svaki dom.

Samojed_mojbff

Nega Samojeda

Nega Samojeda zahteva posvećenost i redovnu pažnju, ali je to i prilika da izgradite blisku vezu sa svojim psom. Njihova gusta, bela dlaka, koja ih štiti od hladnoće, zahteva redovno četkanje kako bi ostala lepa i zdrava, dok je briga o zubima, ušima i noktima jednako važna za njihov opšti izgled i dobrobit.

1. Četkanje i nega dlake

Samojedi su prepoznatljivi po svojoj dugoj, gustoj dlaci koja se sastoji od spoljašnje ravne dlake i mekane unutrašnje dlake. Redovno četkanje je ključno kako bi se sprečilo zapetljavanje i matiranje:

  • Koliko često četkati: Preporučuje se četkanje najmanje 2-3 puta nedeljno. Tokom perioda intenzivnog linjanja (proleće i jesen), možda će biti potrebno da četkate češće – čak i svakodnevno.
  • Tehnika četkanja: Koristite četku sa dugim čekinjama ili specijalne češljeve za razmrsivanje. Počnite od vrha i radite prema dolje, pažljivo otklanjajući sve zapetljane delove.
  • Kupanje: Samojedi ne treba da se kupaju prečesto – obično 3-4 puta godišnje je dovoljno. Prečesto kupanje može ukloniti prirodna ulja sa kože i uzrokovati iritaciju. Koristite blagi šampon specijalno formulisan za pse.

2. Zubi, uši i nokti

Zdravlje usta i ušiju je ključno za opšte zdravlje vašeg Samojeda:

  • Zubi: Pronađite specijalne paste za zube za pse i četkajte zube vašeg Samojeda najmanje 2-3 puta nedeljno kako biste sprečili zubni plak i kamence. Redovne veterinarske provere zuba takođe su važne.
  • Uši: Samojedi imaju uši koje su sklone nakupljanju prljavštine i vlage. Proveravajte uši redovno i čistite ih ako primetite nakupljanje voska ili neugodnih mirisa. Koristite specijalne rastvore za čišćenje ušiju koje vam preporuči veterinar.
  • Nokti: Nokte treba podrezati svake tri do četiri nedelje ili po potrebi.

Ishrana Samojeda

Pravilna ishrana ključna je za zdravlje i energiju vašeg Samojeda. Evo šta treba da znate kako biste osigurali da vaš pas bude u najboljoj formi.

Hrana za štenad i odrasle Samojede

Ako imate Samojeda mlađeg od godinu dana, trebate mu pružiti visokokvalitetnu hranu za štenad koja podržava njihov brzi rast i razvoj. Za Samojede starije od 7 godina, preporučuje se hrana specijalno formulisana za starije pse kako bi zadovoljila njihove specifične nutritivne potrebe.

Ishrana za aktivne i manje aktivne pse

Samojedi koji su aktivni i uključeni u fizičke aktivnosti kao što su čuvanje stada ili vuča sanki trebaju hranu bogatu proteinima kako bi održali svoju energiju i mišićnu masu. S druge strane, za manje aktivne Samojede, važno je izbegavati prekomerno hranjenje i previše poslastica kako bi se sprečila gojaznost.

Kako i koliko hraniti Samojeda

Preporučuje se hraniti odraslog Samojeda dva puta dnevno, ujutro i uveče. Uvek treba imati svežu vodu dostupnu. Ovaj raspored pomoći će u održavanju stabilnog nivoa energije tokom celog dana.

Količina hrane zavisi od telesne mase vašeg Samojeda. Većina komercijalnih hrane za pse ima preporuke za hranjenje na pakovanju. Takođe, vaš veterinar može vam pomoći da odredite tačnu količinu hrane za vašeg psa.

Za štenad, količina hrane se određuje prema njihovoj težini, a važno je pratiti upute proizvođača.

Nutritivne Preporuke

Za vrlo aktivne Samojede, možete dodati suplemente kao što su glukozamin i omega-3 (na primer, riblje ulje) u njihov obrok kako biste podržali zdravlje zglobova. Takođe, postoje hrane za pse koje sadrže dodatne omega-3 i/ili glukozamin, što može biti korisno za njihovo zdravlje.

Trening i fizička aktivnost Samojeda

Samojedi su energični i pametni psi koji zahtevaju odgovarajući nivo fizičke aktivnosti i mentalne stimulacije. Pravilno planiranje treninga i fizičke aktivnosti pomoći će vašem Samojedu da bude srećan i zdrav.

Fizička aktivnost

Samojedi su aktivni psi sa velikom potrebom za fizičkom aktivnošću:

  • Dnevne šetnje: Osigurajte da vaš Samojed dobije najmanje 1-2 sata šetnje dnevno. Ovo može biti podeljeno na više kraćih šetnji ili jedna duža. Šetnje pomažu u sagorevanju energije i održavaju fizičku kondiciju.
  • Igre i aktivnosti: Samojedi uživaju u igrama kao što su donošenje lopte, vuča konopca i trčanje. Pružite im različite igračke i igrajte se s njima u dvorištu ili parku. Aktivnosti koje uključuju fizičko kretanje pomažu u održavanju njihove energije i zdravlja.
  • Zimske aktivnosti: Zbog svoje arktičke prošlosti, Samojedi često uživaju u hladnijim uslovima. Ako imate priliku, organizujte aktivnosti u snegu poput vuče sanki ili trčanja kroz snežni pokrivač.

Trening Samojeda

Samojedi su inteligentni psi koji brzo uče, ali mogu biti pomalo tvrdoglavi. Evo nekoliko saveta za uspešan trening:

  • Pozitivna stimulacija: Koristite pozitivno pojačanje, kao što su pohvale i nagrade (npr. poslasticu), kako biste motivisali svog Samojeda. Ignorišite neželjeno ponašanje i nagradite samo pozitivne akcije.
  • Kratki treninzi: Kratki i učestali treninzi su često efikasniji. Oko 5-10 minuta po sesiji, nekoliko puta dnevno, može biti dovoljno za održavanje pažnje vašeg psa.
  • Doslednost: Budite dosledni u komandama i očekivanjima. Koristite iste komande i znakove svaki put kako biste olakšali vašem psu da razume šta očekujete od njega.
  • Različite komande: Učite vašeg Samojeda raznim komandama kao što su “sedi,” “lezi,” “dođi,” i “stani.” Uključivanje trikova kao što su “okreni se” ili “skoči” može učiniti trening zabavnim i stimulativnim za vašeg psa.
  • Socijalizacija: Počnite sa socijalizacijom rano, kako bi se vaš pas navikao na različite ljude, životinje i situacije. Ovo pomaže u razvijanju njihovog samopouzdanja i smanjuje mogućnost straha ili agresije u novim okruženjima.

Saveti i trikovi za obuku

  • Koristite igre: Uključite igre u trening kako biste održali interes vašeg Samojeda. Na primer, skrivanje poslastica i traženje može biti odličan način da stimulišete njihov um.
  • Postavite ciljeve: Postavite male, dostižne ciljeve i proslavite svaki uspeh. Ovo pomaže u održavanju motivacije i daje vašem psu osećaj postignuća.
  • Budite strpljivi: Ako vaš Samojed ne reaguje odmah, budite strpljivi. Svaki pas uči različitim tempom, i važno je pružiti im vreme da razumeju šta se od njih traži.
  • Nagradite trud: Čak i kada vaš pas ne uradi potpuno pravilno, nagradite njegov trud. Ovo pomaže u jačanju pozitivnog ponašanja i motivaciji.
  • Uključite celu porodicu: Uključivanje svih članova porodice u obuku može pomoći vašem Samojedu da se navikne na različite komande i ljude. Ovo može poboljšati njihov odgovor na obuku u različitim situacijama.

4. Problemi u ponašanju

  • Doslednost: Ako se suočite sa problemima u ponašanju, kao što su prekomerno lajanje ili destruktivno ponašanje, doslednost i pravilna obuka su ključni. Identifikujte uzrok problema i radite na rešavanju sa pozitivnim metodama.
  • Pomoć stručnjaka: Ako imate problema sa obukom, razmislite o angažovanju profesionalnog trenera pasa koji može pružiti dodatne savete i tehnike specifične za Samojede.

Uzimanje vremena za pravilnu fizičku aktivnost i obuku pomoći će vašem Samojedu da bude srećan, zdrav i dobro ponašan. Uživajte u zajedničkim trenucima i avanturama sa vašim vernim prijateljem!

Samojed_osnovne_karakteristike


Najčešći zdravstveni problemi Samojeda

Samojedi su poznati po svom zdravlju i dugovečnosti, ali kao i sve rase, mogu biti skloni određenim zdravstvenim problemima. Razumevanje ovih problema može vam pomoći da prepoznate rane znakove i pružite im pravilan tretman. Evo najčešćih zdravstvenih problema kod Samojeda:

1. Displazija kukova

  • Šta je to? Displazija kukova je genetski poremećaj gde se kost u kuku ne uklapa pravilno u zglob. Ovo može dovesti do bola, ukočenosti i artritisa.
  • Simptomi: Teškoće u ustajanju, šepanje, smanjena aktivnost.
  • Prevencija: Redovni veterinarski pregledi i izbegavanje prekomernog opterećenja na mladim psima mogu pomoći.

2. Nasljedna upala bubrega

  • Šta je to? Ova bolest može uzrokovati probleme sa funkcijom bubrega kod Samojeda..
  • Simptomi: Povećana žeđ, učestalo mokrenje, letargija, smanjeni apetit.
  • Prevencija: Redovne prosete veterinaru i odgovarajuća ishrana mogu pomoći u upravljanju ovim stanjem. Pravilan tretman i obezbeđivanje kvalitetne hrane su ključni za očuvanje zdravlja bubrega.

2. Očne bolesti

  • Katarakta: Ovo stanje uzrokuje zamućenje sočiva oka, što može dovesti do gubitka vida.
  • Progressivna atrofija retine (PRA): Genetska bolest koja uzrokuje postepeni gubitak vida zbog degeneracije retine.
  • Simptomi: Zamagljen vid, noćna slepila, teškoće u orijentaciji.
  • Prevencija: Redovni pregledi kod oftalmologa i kupovina štenaca od odgovornih uzgajivača koji obavljaju testiranje očiju.

3. Alergije

  • Šta su to? Samojedi mogu biti skloni različitim alergijama, uključujući alergije na hranu, polen ili buve.
  • Simptomi: Svraćenje, crvenilo kože, povraćanje, prolivi.
  • Prevencija: Uvođenje hipoalergenih dijeta i redovno praćenje simptoma može pomoći u upravljanju alergijama.

4. Bolesti srca

  • Dilatalna kardiomiopatija (DCM): Ovo stanje uzrokuje slabljenje srčanog mišića i može dovesti do srčanih problema.
  • Simptomi: Kašalj, umor, otežano disanje.
  • Prevencija: Redovni veterinarski pregledi

5. Oboljenja kože

  • Piodermija: Bakterijska infekcija kože koja može uzrokovati crvenilo, svrab i rane.
  • Demodikoza (šuga), : Kožna je bolest uzrokovana demodex grinjama.
  • Simptomi: Blago crvenilo, upala i gubitak dlake.
  • Prevencija: Održavanje higijene i redovno češljanje može pomoći u prevenciji problema sa kožom.

6. Problemi sa zubima

  • Zubni plak i kamenac: Ako se ne održava redovno, može uzrokovati probleme sa desnima i zubima.
  • Simptomi: Loš zadah, crvenilo i otok desni, gubitak zuba.
  • Prevencija: Redovno četkanje zuba i veterinarske provere.

7. Šećerna bolest

  • Šta je to? Ova bolest može uticati na metabolizam Samojeda, uzrokujući povišen nivo šećera u krvi.
  • Simptomi: Prvi znakovi uključuju povećanu žeđ i učestalo mokrenje.
  • Prevencija: Redovne kontrola kod veterinara mogu pomoći u rano otkrivanju i upravljanju ovim stanjem.

8. Prekomerna težina

  • Šta je to? Samojedi su skloni gojaznosti, što može dovesti do dodatnih zdravstvenih problema.
  • Simptomi: Prekomerna težina, umor, poteškoće u kretanju.
  • Prevencija: Pravilna ishrana, kontrola unosa hrane i redovno vežbanje.

Saveti za očuvanje zdravlja Samojeda:

  • Redovni veterinarski pregledi: Rutinski pregledi su važni kako biste na vreme otkrili i sprečili razvoj navedenih bolesti.
  • Zdrav način života: Osigurajte da vaš pas dobija pravilnu ishranu, dovoljno fizičke aktivnosti i mentalne stimulacije.
  • Genetsko testiranje: Ako nabavljate štene, proverite da li uzgajivač vrši genetske testove za bolesti koje su karakteristične za ovu rasu.

Održavanje zdravlja Samojeda zahteva pažnju i posvećenost, ali uz pravilnu negu i redovne veterinarske provere, možete pomoći svom ljubimcu da uživa u dugom i srećnom životu. Ako primetite bilo kakve promene u ponašanju ili zdravlju vašeg Samojeda, odmah se obratite veterinaru za savet i pomoć.

Da li su Samojedi hipoalergeni?

Iznenadićete se jer je odgovor, da! Većina ljudi povezuje hipoalergene pse sa manjim psima koji imaju čvrstu kovrdžavu ili svilenkastu dlaku. Samojed je pas srednje veličine sa bujnim belim krznom i ne uklapa se baš u tu sliku.

I pored bujnog krzna, Samojedi imaju veoma niske nivoe alergena, koji su glavni izvor alergijskih reakcija – ali nije jedini izvor. Proteini koji izazivaju alegije kod ljudi nalaze se u psećoj slini, urinu, peruti i dlaci.

Pošto većina ljudi uči svoje pse da nuždu obavljaju vani, problem su obično slina, perut i dlaka. Kao što je već pomenuto, Samojedi imaju nizak nivo peruti, a proteini koje izbacuju manje iritiraju osobe sklone alergijama.

Što se tiče sline, Samojedi gotovo ne slinave. Ugao usta Samojeda je podignut, što smanjuje slinjenje i daje im karakterističan „osmeh Samojeda“.

Ostaje samo dlaka kao glavni izvor alergena, što Samojedi imaju u velikim količinama. Međutim, kao i perut, proteini u Samojedovoj dlaci su manje iritirajući nego oni kod drugih pasa. Dakle, i pored sve te količine krzna, Samojed se smatra hipoalergenim psom!

Da li se Samojedi slažu sa decom i ostalim ljubimcima?

Samojedi su poznati po svom prijateljskom karakteru, što ih čini savršenim članovima svake porodice. Ova rasa pasa obožava da bude u društvu ljudi, a posebno je poznata po svojoj toploj interakciji sa decom.

Kada se u domu pojave mališani, Samojedi su pravi mali čuvari. Njihov nežan i strpljiv temperament čini ih sjajnim partnerima za igru i avanture. Zamislite vašeg Samojeda kako veselo trči sa decom po dvorištu, ili se udobno smestio pored njih dok gledaju omiljeni crtać. Ova rasa prirodno ima tendenciju da bude pažljiva i obazriva, uvek pazeći da se ponaša pažljivo sa najmlađima.

Samojedi su obično veoma društveni i prijateljski raspoloženi prema drugim ljubimcima. Njihova otvorena priroda znači da se često dobro slažu sa psima, a čak i sa mačkama. Ako planirate da dodate još jednog ljubimca u vašu porodicu, Samojed će ga verovatno dočekati sa radošću. Naravno, kada se uvode novi ljubimci, potrebno je malo pažnje i strpljenja.

Za vašeg Samojeda, svaki novi prijatelj – bilo da je to dete ili drugi ljubimac – samo je još jedna prilika za igranje i pružanje ljubavi. Ova rasa pasa obožava da bude deo porodice i uživa u svakom trenutku provedenom u društvu voljenih osoba i drugih životinja.

Samojed – cena

Samojeda u Srbiji jmožete kupiti i za 100 EUR-a. Ako tražite štene iz poznatog uzgoja sa dobrim pedigreom, cena može biti znatno viša. Ovi psi obično imaju sve neophodne zdravstvene provere i poreklo koje potvrđuje njihovu kvalitetu.

Pre nego što odlučite o kupovini, preporučuje se da se detaljno informišete o uzgajivaču i proverite sve dostupne informacije kako biste bili sigurni u poreklo i zdravlje šteneta. Obratite pažnju na uslove u kojima su psi držani, kao i na reputaciju uzgajivača. Pravilno informisanje i pažljiv odabir pomoći će vam da izaberete zdravog i srećnog ljubimca koji će postati deo vaše porodice.

Razigrani i veseli, Samojedi su sjajan izbor za porodice i aktivne pojedince

Kada razmišljate o savršenom saputniku, Samojed je pas koji se odmah izdvaja svojom neverojatnom veselošću i energijom. Sa svojim prelepim osmehom, koji je zaštitini znak ove rase, Samojedi su pravi izbor za one koji traže vernog i razigranog prijatelja.

Ova rasa je kao stvorena za porodice koje vole aktivnosti na otvorenom. Samojedi su ne samo izuzetno društveni, već i puni energije i spremni da učestvuju u svim avanturama koje im ponudite. Bilo da se radi o dugim šetnjama, igrama u parku, planinarenju ili čak jednostavnom trčanju oko dvorišta, Samojedi će biti tu da vas prate sa osmehom.
Njihova prirodna sklonost ka igri čini ih idealnim za decu, koja će uživati u njihovoj razigranoj prirodi i uvek će imati nekoga ko će ih rado pratiti u svim njihovim avanturama.

Pored toga što su sjajni u igri i fizičkoj aktivnosti, Samojedi su i odlični saputnici za one koji vode aktivan životni stil. Ako volite da provodite vreme u prirodi, da istražujete nove staze ili samo da se opuštate u društvu svog psa, Samojed će vam pružiti neprekidnu radost i energiju.

Sa Samojedom u vašem životu, nećete samo dobiti psa; dobićete pravog prijatelja koji je uvek spreman za zabavu i avanture. Njihova vesela priroda i spremnost da budu deo svakog vašeg trenutka čine ih savršenim saputnikom za sve one koji žele da uživaju u životu u punom smislu te reči.

Foto: MojBFF

Možda vas zanima....