Kažu da terijeri imaju veliko srce i da su verni do kraja. Iako važe za tvrdoglave i živahne pse, oni koji ih dobro poznaju znaju koliko mogu biti nežni i vezani za svoje vlasnike
Bostonski terijer je upravo takav — pun ljubavi, privržen i uvek uz svoje ljude. Nije samo pas koji trči za lopticom. On je tu da oseti, razume i donese utehu kad je najpotrebnije.
Sadržaj
Pravi tim
Tanju i Maxa smo sreli na Banovom brdu, u jednoj jutarnjoj šetnji. Njih dvoje su primer onoga što znači biti tim. Max ima 8,5 godina i sa Tanjom je još od drugog meseca života.
Pre nego što su ga uzeli, dugo su istraživali — i kada su pročitali o inteligenciji, privrženosti i stabilnom temperamentu bostonskih terijera, znali su da je to pravi pas za njihovu porodicu.
Max je i danas energičan kao kad je bio mlad. Ne laje bez razloga, voli da se igra, donosi gumene igračke, i sve što može da zagrize i nosi postaje deo njegove zabave. Nije agresivan ni prema drugim psima, a posebno voli decu. Mačke ga, s druge strane, ne zanimaju — jednostavno ih ignoriše.
Idealna rasa za život u stanu
Bostonski terijeri su odlični psi za stan — Tanja kaže da se Max savršeno uklopio u njihov dom. Ne linja se mnogo, svega dva puta godišnje, i tada je dovoljna silikonska rukavica da se dlaka pokupi. Kupaju ga jednom nedeljno i kažu da nema neprijatnih mirisa, što ga čini još prijatnijim za život u zatvorenom prostoru.
Tanja dodaje da je Max prilično osetljiv pas — kako po pitanju ishrane, tako i zdravlja. Hrani se specijalizovanom hipoalergenom hranom s jagnjećim mesom, a bučni i iznenadni zvuci ga lako uznemire. Prvi epileptični napad doživeo je sa nešto više od dve godine, ali zahvaljujući brzoj reakciji i odgovarajućoj terapiji, njegovo stanje je sada stabilno i pod kontrolom.
Ljubav koja ne prestaje
Ipak, najemotivniji deo ove priče nije vezan za zdravlje, već za ono što Max nosi u srcu. Kada je Tanji preminuo suprug, Max je 21 sat proveo pored njega, ne pomerajući se.
Nije jeo, nije pio — samo je tiho bio tu. Kao da je znao. Kao da je hteo da ostane još malo, koliko god može. Takve stvari se psu ne mogu narediti. To se ne uči. To se jednostavno — oseća.
Od tada je Max postao još nežniji, još vezaniji za Tanju i njihovu ćerku. Prati ih, osluškuje, kao da stalno želi da bude siguran da su dobro.
I upravo u tome leži čar bostonskog terijera — u sposobnosti da vas razume bez reči i voli bez granica.
