Separaciona anksioznost je stanje koje može biti vrlo stresno za pse i njihove vlasnike. Psi su društvene životinje koje se često vežu za svoje vlasnike, pa kada ostanu sami, neki od njih mogu razviti separacionu anksioznost. Ova vrsta anksioznosti može izazvati različite negativne reakcije kod pasa, od destruktivnog ponašanja do ozbiljnijih zdravstvenih problema.
Razumevanje ovog stanja može vam pomoći da prepoznate simptome i nađete načine da pomognete svom ljubimcu.
Sadržaj
Zašto psi razvijaju separacionu anksioznost?
Različiti su razlozi zbog kojih psi razvijaju separacionu anksioznost, ali najčešće je to povezano sa snažnom emocionalnom vezanošću za vlasnika ili članove porodice.
Kada su psi previše vezani za vlasnike, mogu osećati strah, nesigurnost ili stres kada ostanu sami. Razlozi za to mogu uključivati promene u rutini, preseljenje u novi dom, dolazak novog člana porodice, promene u svakodnevnim navikama, pa čak i traume iz prošlosti, kao što su prethodna napuštanja ili zanemarivanje.
Simptomi separacione anksioznosti kod pasa
Simptomi separacione anksioznosti mogu se manifestovati kroz različite oblike ponašanja, kao što su prekomerno lajanje, zavijanje, uništavanje predmeta i nesmotreno vršenje nužde unutar kuće. Važno je prepoznati ove znakove na vreme:
Nervoza pri pripremama za odlazak
Psi sa separacionom anksioznošću često postaju nervozni već kada primete da se spremate za odlazak. To može uključivati uobičajene stvari koje radite, kao što su obuvanje cipela, uzimanje ključeva ili pakovanje torbe. Ove rutinske radnje kod psa izazivaju stres jer ih povezuje sa vašim odlaskom.
Prekomerno lajanje ili zavijanje
Kada pas ostane sam, može početi glasno da laje, zavija ili cvili, često u očajničkom pokušaju da privuče pažnju. To je njegov način da izrazi frustraciju ili tugu zbog vaše odsutnosti. Ovo ponašanje se obično smiruje tek kada se vratite kući.
Uništavanje predmeta
Neki psi, kada su pod stresom, pokušavaju da se izbore sa tim tako što grizu nameštaj, vrata ili prozore. Oni ne rade to da bi bili nestašni, već zato što pokušavaju da pobegnu ili se oslobode osećaja napetosti i straha koji osećaju kad ostanu sami.
Nesmotreno vršenje nužde u kući
Ako vaš pas, koji je već navikao da vrši nuždu napolju, iznenada počne da to radi u kući kada ostane sam, to može biti znak stresa. Anksioznost uzrokuje ovaj regresivni oblik ponašanja, jer pas gubi kontrolu zbog stresa i napetosti.
Panično ponašanje i govor tela
Govor tela kod pasa sa separacionom anksioznošću uključuje spuštene uši, povučen rep između nogu, ubrzano disanje i nemirno kretanje po prostoriji. Ovi psi često grebu vrata, prave kružne pokrete ili pokušavaju da pobegnu iz prostorije, sve u pokušaju da pronađu utehu ili sigurnost.
Preterano lizanje ili žvakanje šapa
U trenucima ekstremnog stresa, neki psi pribegavaju lizanju ili grickanju svojih šapa. To rade da bi pokušali da smire sami sebe, ali na kraju mogu izazvati povrede i bol. Ovo je jedan od znakova koji ukazuje na to da pas pokušava da se izbori sa anksioznošću na destruktivan način.
Ovi simptomi su važni pokazatelji da vašem psu treba pomoć. Ako primetite bilo koji od ovih znakova, važno je preduzeti korake kako biste mu olakšali ovo stanje i pružili potrebnu podršku, bilo kroz promene u rutini, dodatnu pažnju, ili savetovanje sa stručnjakom
Kako sprečiti separacionu anksioznost kod pasa?
Sprečavanje separacione anksioznosti kod pasa počinje još dok su štenci, ali se može primeniti i kod odraslih pasa.
Ključno je da pas nauči da bude sam i da se oseća sigurno i opušteno kada nije u društvu vlasnika.
Jedan od prvih koraka je postepeno privikavanje psa na kratke periode samoće, kako bi naučio da će se vlasnik uvek vratiti.
Rutina je takođe važna. Ako pas zna kada će biti vreme za igru, hranu i odmor, osećaće se sigurnije. Stvaranje pozitivnih iskustava tokom odsustva vlasnika može pomoći – na primer, ostavljanjem omiljenih igračaka ili poslastica kako bi pas imao nešto što će ga zabaviti.
Važno je da ga dodatno ne uznemiravate – pokušajte da ignorišete prekomerne pozdrave i rastanke. Kada se vratite, sačekajte da se pas smiri pre nego što mu posvetite pažnju, kako biste mu pokazali da vaš odlazak nije velika stvar.
Takođe, psi koji imaju svoje “sigurno mesto”, poput kreveta ili sobe gde se osećaju prijatno, lakše podnose samoću.
Redovna fizička aktivnost može pomoći da pas potroši energiju i bude mirniji kada ostane sam. Duga šetnja ili igra pre nego što izađete iz kuće mogu mu pomoći da se oseća opuštenije.
Da biste pomogli psu sa separacionom anksioznošću, ključno je da postepeno gradite njegovu samostalnost i osećaj sigurnosti. Važno je da ga postepeno navikavate na to da ostane sam bez straha ili stresa. To možete postići tako što ćete ga na kratko ostavljati samog u početku, a zatim postepeno produžavati vreme koje provodi sam.
Ako simptomi anksioznosti ne prestaju, možda će biti potrebno dodatno savetovanje sa veterinarom ili stručnjakom za ponašanje pasa.
Kada se obratiti stručnjaku za ponašanje pasa?
Stručnjaku za ponašanje pasa treba se obratiti kada anksioznost vašeg psa postane ozbiljna i počne značajno uticati na njegovu i vašu svakodnevicu. Ako simptomi, poput destruktivnog ponašanja, prekomernog lajanja ili zavijanja, i vršenja nužde u kući ne prestaju ili se pogoršavaju uprkos vašim pokušajima da rešite problem, stručnjak može pružiti potrebnu pomoć.
Takođe, ako pas pokazuje znakove stresa čak i pre nego što odete, ili ako dolazi do samopovređivanja (lizanje, žvakanje šapa), to su ozbiljni znaci da mu je potrebna stručna pomoć. Stručnjaci za ponašanje pasa imaju iskustva u radu sa ovakvim situacijama i mogu predložiti specifične tehnike ili terapije koje će olakšati vašem psu da se izbori sa separacionom anksioznošću.
Koje su rase sklonije anksioznosti kod pasa?
Neke rase pasa su poznate po tome što su sklonije anksioznosti zbog svog specifičnog temperamenta i potreba za bliskošću sa vlasnicima. Ove rase često imaju jaču emotivnu povezanost sa ljudima, što ih čini podložnijima stresu i anksioznosti kada ostanu same. Evo nekoliko popularnih vrsta pasa koje su sklonije anksioznosti:
- Sibirski haski
Sibirski haskiji su poznati po svojoj energičnosti i potrebi za stalnom fizičkom aktivnošću. Oni su društveni psi koji vole da budu u okruženju svojih vlasnika ili drugih pasa. Ako ne dobijaju dovoljno pažnje, fizičke aktivnosti ili ako su predugo sami, mogu postati nervozni i anksiozni. - Francuski bulldog
Francuski buldozi su izuzetno društveni i vezuju se za svoje vlasnike. Teško podnose duže periode samoće, što može dovesti do separacione anksioznosti. Ovi psi vole blizak kontakt sa ljudima i često se osećaju anksiozno kada su izolovani. - Pomeranac
Pomeranci su mali, ali izuzetno privrženi psi. Njihova potreba za pažnjom i stalnim društvom često ih čini podložnima anksioznosti, posebno ako ostaju sami duže vreme. Oni mogu razviti nervozu i pokazivati simptome separacione anksioznosti, poput lajanja, cviljenja ili destruktivnog ponašanja. - Labrador retriever
Labradori su poznati po svojoj društvenosti i lojalnosti. Ove rase su veoma emotivno povezane sa vlasnicima i mogu postati anksiozne kada su same. Ako nemaju dovoljno interakcije ili mentalne stimulacije, mogu postati nervozni i nemirni. - Border Koli
Border koliji su radni psi sa visokim nivoom energije i inteligencije. Potreban im je stalni mentalni i fizički izazov, a ukoliko ostanu sami bez dovoljno aktivnosti, mogu razviti anksioznost zbog frustracije i dosade.
Sve ove rase zahtevaju puno pažnje, fizičke aktivnosti i mentalne stimulacije kako bi ostale srećne i smirene. Ukoliko imate psa sklonog anksioznosti, ključno je posvetiti mu dovoljno vremena, obezbediti mu rutinu i stimulaciju kako bi se osećao sigurno i opušteno.
Na vreme pomozite svom ljubimcu
Važno je pomoći svom psu na vreme ako pokazuje znake separacione anksioznosti. Ovo stanje može negativno uticati na njegovo zdravlje i ponašanje. Sa pravim metodama, možete ga naučiti da se oseća smirenije i sigurnije kada ostane sam kod kuće.
Postepeno navikavanje na kraće periode samoće i uspostavljanje dosledne rutine mogu mu puno pomoći. Ako simptomi ne prestaju ili postaju gori, obratite se stručnjaku za ponašanje pasa. Oni mogu preporučiti konkretne korake i metode koji će olakšati situaciju.
Brza reakcija može značajno poboljšati život vašeg psa i naučiti ga kako da se bolji nosi sa svakodnevnim stresnim situacijama.
