Ako vaš pas počne da se skriva, drhti ili panično laje čim čuje usisivač, vatromet ili zvuk grmljavine – niste jedini. Mnogi vlasnici pasa se suočavaju s ovim problemom, ali često ne znaju zašto se to dešava i kako da pomognu svom ljubimcu.
Psi imaju daleko osetljiviji sluh od ljudi i čuju zvuke koje mi ni ne primećujemo. Neki od tih zvukova deluju na njih zastrašujuće, čak traumatično. Strah od buke može se pretvoriti u ozbiljnu fobiju ako se ne reaguje na vreme.
Sadržaj
Zašto su psi osetljivi na zvukove?
Psi doživljavaju svet oko sebe drugačije od ljudi – posebno kada je reč o zvucima. Njihov sluh je izuzetno razvijen i to ih čini osetljivim na mnoge frekvencije koje mi čak ne možemo ni da čujemo. Ova osobina je evolutivno korisna, ali u savremenom svetu puna izazova.
Psi čuju više nego ljudi
Ljudski sluh može da registruje zvuke do oko 20.000 Hz, dok psi čuju i do 45.000 Hz. To znači da pas može da detektuje visoke tonove koji su za nas potpuno nečujni – poput visokofrekventnih škripa, zujanja uređaja ili alarma. Takođe čuju i tihe šumove s daljine, što ih dodatno čini osetljivima na iznenadne ili nepoznate zvuke.
Šra mislite: Da li psi i mačke razumeju ljudski jezik?
Brza i instinktivna reakcija
Zvučna osetljivost kod pasa je deo njihovog prirodnog instinkta preživljavanja. U divljini, svaka iznenadna buka mogla je značiti opasnost – predatorski napad, prirodna nepogoda ili drugi pretnja. Iako danas žive u sigurnim domovima, mnogi psi i dalje imaju urođenu potrebu da reaguju brzo na nepoznate i jake zvuke – bežanjem, cviljenjem, lajanjem ili drhtanjem.
Nedostatak rane socijalizacije
Ako štene nije izloženo raznim zvucima tokom ranog perioda razvoja (do 14 nedelja starosti), postoji veća šansa da razvije strahove ili fobije. Psi koji u tom periodu nisu navikli na zvuke poput usisivača, saobraćaja, grmljavine ili dece u igri, kasnije ih mogu doživljavati kao ozbiljnu pretnju.
Traumatična iskustva
Psi mogu povezati određeni zvuk s negativnim iskustvom – na primer, vatromet sa osećajem panike dok su bili sami kod kuće, ili jak alarm sa stresnim događajem poput odlaska kod veterinara. Ovo može stvoriti trajnu fobiju koja se ponavlja pri svakom sličnom zvuku.
Rase koje su sklonije strahu od zvukova
Prema istraživanjima, određene rase imaju veću verovatnoću da razviju fobije od buke:
- Border koli
- Nemački ovčar
- Australijski ovčar
- Lagotto Romagnolo
- Belgijski malinoa
Naravno, ovo ne znači da druge rase nisu osetljive – sve zavisi i od iskustava psa.
Tipični simptomi straha
Nisu svi psi isti, ali neki od najčešćih znakova straha su:
- Drhtanje, cviljenje, zavijanje
- Bežanje i sakrivanje
- Pretirano dahtanje i lizanje usana
- Mokrenje ili vršenje nužde u kući
- Uništavanje nameštaja ili vrata
- Odbijanje hrane
Ako pas beži pod sto svaki put kad čuje sirenu, to je znak da treba reagovati.
Ne propustite: 5 važnih stvari koje morate znati pre nego što nabavite psa
12 zvukova koji najviše plaše pse
Evo liste najproblematičnijih zvukova za pse:
- Petarde i vatromet – nepravilni, glasni i iznenadni zvukovi
- Gromovi – pored buke, menjaju i pritisak u vazduhu
- Pucnji – nagli, veoma glasni i bez upozorenja
- Usisivač – stvara buku i “napada” teritoriju psa
- Alarmi – uključuju se naglo i trepere svetlom
- Sirene – visokofrekventni, prodorni zvuci
- Avioni i helikopteri – pogotovo blizu aerodroma
- Kamioni za smeće – prave mnogo različitih zvukova
- Zvučni efekti sa gradilišta – bušilice, čekići, dizalice
- Vriska beba – visoki tonovi koje pas teško podnosi
- Skateboard – “grebanje” točkova po asfaltu
- Klima uređaji i bojleri – zvuk se menja pri uključivanju
Kako izbeći razvoj fobija kod šteneta
Fobije kod pasa ne nastaju preko noći. One se najčešće razvijaju u periodu šteneta, naročito ako pas nije izložen različitim zvukovima, situacijama i ljudima na pravi način. Dobra vest? Mnogo toga možete sprečiti pravilnom socijalizacijom.
Najvažniji period: 3. do 14. nedelje života
Ovo je tzv. kritični period socijalizacije. Sve što štene tada upozna i doživi kao pozitivno – biće mu normalno i kasnije. Sve što ne upozna – može izazvati strah.
Upoznajte ga s različitim ljudima (deca, stariji, osobe s kapama, naočarima)
Vodite ga na različite lokacije (ulica, park, vet ambulanta, kafić)
Upoznavanje s psima mora biti postepeno i pozitivno
Naviknite ga na razne zvuke (usisivač, zvono, TV, kiša, buka u saobraćaju…)
💡 Koristite YouTube snimke sa zvucima poput grmljavine ili vatrometa – puštajte tiho dok se štene igra ili jede, pa postepeno pojačavajte jačinu.
Postupna izloženost buci i novim situacijama
Nemojte sve raditi odjednom. Svaki novi doživljaj treba da bude:
Kratak
Pozitivan (poslastica ili igra)
Bez pritiska (nikad ne forsirati ako pas pokazuje strah)
Morate znati: Koliko pas spava dnevno i kada treba da se zabrinete?
Ako štene pokaže uznemirenost – povucite se korak unazad. Nema potrebe za žurbom, svaki korak je važan.
Kako pomoći psu koji se plaši buke?
Ne možete uvek ukloniti izvor buke, ali možete pomoći psu da je lakše podnese:
- Napravite sigurno mesto: tiha soba, kutak s dekicom, zatamnjen prozor
- Ostanite mirni: ne pravite veliku stvar od buke – pas oseti vašu energiju
- Koristite „white noise“: zvuk ventilatora, radija ili klasične muzike pomaže
- Zatvorite vrata i prozore: da se buka što manje čuje
- Koristite posebne prsluke za anksioznost: tzv. “thundershirt”
- Postepeno izlaženje buci (desenzitizacija): uz pomoć trenera
Ako je problem ozbiljan, obratite se veterinaru ili bihejvioristi. Moguće su i prirodne kapi, feromoni ili čak lekovi za teže slučajeve.
Da li da kažnjavate psa ako reaguje?
Nikako. Kazna pogoršava situaciju. Pas vas neće razumeti, a strah će se samo produbiti. Umesto toga, nudite podršku, prisustvo i smirenost.
Razumevanje je ključ
Psi ne “preteruju”. Njihov mozak i čula jednostavno funkcionišu drugačije. Ako pas beži ili cvili zbog neke buke, on ne traži pažnju – on zaista oseća strah.
Zato je na vama da ga zaštitite, razumete i pomognete mu da se nosi sa svetom koji često ume biti preglasan za njegove uši.
AIFoto: Mojbff
